Оливера Милетовић
Ово време у свету, није време великих идеала него преваге материјалног над духовним, силе над правдом. Хтели не хтели, део смо тог света, али и његово жртвено јагње.
Раслојавање је велико, драматично, тужно. Често помишљам на опомену Достојевскога:“Човек може да остане достојанствен у сиромаштву, али не и у беди“, И Гетеа: „Највеће је искушење немаштина“.
У нас Срба је, од Светосавских времена неговано задужбинарство, које је постало традиционалном врлином. И то је битна црта нашег идентитета.
Године 1903, основано је Коло српских сестара, најпознатија српска НВО, са идејом школовања и васпитавања деце из неослобођених српских земаља. Правила КСС израдио је Бранислав Нусић, и тиме још једном показао, да није било ниједног националног прегнућа, у ком он није водио главну реч.
Управо тада, у време анексионе кризе, сасвим млада Анђа Петровић, Расткова и Надеждина (секретар КСС) сестра, обратила се пророку из Јасне Пољане, Лаву Толстоју, тражећи разумевање и помоћ за Србију. Писац „Рата и мира“ јој је одговорио, а из тог опширног „Одговора Српкињи“ памтим и сада актуелну реченицу: „Није битан политички положај Србије. Битно је религиозно стање српског народа, тј.степен његове СОЛИДАРНОСТИ. Дакле, није у путању религија само у црквеном смислу, него у изворном – брижан за сиромашне, солидаран, опредељен за више интересе. Тога у нас нема у неопходној мери. Зато је формирање Гнезда једна лепа, велика али и нужна ствар. Част ми је што сам део тога.
Ипак, ја знам да „на свету нема ништа јаче и немоћније од речи“, али немам другог оружја до речи. И зато, нека нас сваки дан опомиње пророк из Јасне Пољане. „Не верујте речима ни својим ни туђим: верујте делима и својим и туђим“.
Оливера Милетовић је своју каријеру започела у листу „Јеж“ у редакцији у којој је блиско сарађивала са академиком Матијом Бећковићем. Радила је за готове све водеће часописе у земљи и једно време на Трећем програму РТС-а. У ауторској емисији „Питања и одговори“ отворила је простор за рационалну аргументацију и логику, у савременим медијима замењену производњом емоционалних реакција са циљем повећања свеукупног нивоа привидног хаоса који усмерава свет ка успостављању прецизно планираног глобалног поретка.
